EMOCIJE

Home / Uncategorized / EMOCIJE

“Obrazovanje uma bez obrazovanja srca nije nikakvo obrazovanje.”  – Arisotel

O emocijama je mnogo toga rečeno i pisano poslednjih godina najviše u okviru psihologije i neuro nauka, emocije pak  postoje oduvek, i najbitniji su aspekt ljutskog postojanja.Predpostavka je da se raspon i bogatstvo emocija menjao vremenom kako su se menjali uslovi ljutske egzistenicije,ali u osnovi njihova funkcija je ostala ista i nepromenjena. Emocije su i dalje nosioci poruka, te poruke su bazične ali primarne i celovite informacije o relacijama u kojima se svako od nas nalazi neminovno tokom života, jer sam život podrazumeva ogroman broj relacija koje bi se mogle kratko opisati kao Ja u odnosu ne ja.  Emocije dakle imaju svoju važnu ulogu i funkciju u životu i za život čoveka.

Pristup emocijama razlikovao se prema paradigmi koja je trenutno vladala na planeti. Emocijama je kroz istoriju pristupano na različite načine u nastojanju da se one izraze, da se od njih uči, ili da se o njima nauči, u zavisnosti od toga da li  su o njima pisali poete, duhovnjaci ili filozofi i naučnici. Time se neminovno razlikuje i jezik pisanja kao i termini u čijim okvirima se kreću oni koji su se bavili njima. Međutim to ne menja činjenicu da se čovek kao emocionalno biće nimalo ili vrlo malo promenio kroz istoriju, a viševekovno bavljenje ovim poljem ljutske egzistencije upečatljivo nam svedoči o tome, kao i o potrebi da čovek najzad dokuči ovu pojavu i da joj pravu vrednost i značenje.

Psiholog ,naučnik, je u svojim okvirima pokušao to isto a  neki opšti zaključci koji su tokom godina izvedeni kroz istraživanje i eksperimentisanje (dva osnovna alata nauke) bili bi:

  1. Emocije predstavljaju reakcije. Javljaju se kada procenjujemo da se nešto važno desilo, dešava ili će se desiti našem blagostanju.
  2. Emocije predstavljaju unutrašnji alarm koji nas obaveštava da je vreme da se pripremimo za akciju
  3. Postoje osnovne emocije, i složene emocije koje nastaju spajanjem prostih emocija.
  4. Sastoje se iz tri komponente: fiziološke, izražajne i subjektivne.
  5. Afekt, raspoloženje i sentiment su emocionalna stanja različitog intenziteta i trajanja, a afektivni ton je doživljaj prijatnosti i neprijatnosti i sastavni je deo svakog osećanja.
  6. Funkcije emocija su adaptacija i komunikacija.

Verovatno ne postoji reč koja valjano i potpuno opisuje emocije. Međutim još jedno značenje koje se pridaje emocijama je da one same po sebi tvore jedan jezik, ne konvencionalni ili diplomatski jezik kakvi danas postoje nego drevni, univerzalni jezik,  jezik bez reci koji se moze osloviti kao emocionalni jezik, emocionalna inteligencija ili inteligencija srca. Rec je o drevnom, bazičnom i prirodnom jeziku koji je samim tim svima poznat i za koji svako od nas poseduje izvesnu osetljivost i izraziti talenat. Reč je o jeziku koji ne razdvaja  nego spaja čoveka sa sobom i sagovornike jednog sa drugim, na prirodan, potpun nacin, a time otvara kanale za ispravno razumevanje sebe, drugih i dublju povezanost,kroz jedan autentičan ličn(osn)i odnos.

Ovaj jezik prisutan je uvek u svim transakcijama, i uvek stoji ispod povrsine svake delatnosti ili  izraza, bio on verbalan ili neverbalan kao i iza svakog iskaza, boji svaku situaciju i daje joj ton i notu. Time što se ovaj jezik ne sluša usima nego srcem, a glavni metod nije čitanje nego najprirodnije intuitivno očitavanje, Postoji mišljenje da je ovaj jezik rezervisan samo za talente ili one koji su rođeni sa tim, takvo mišljenje nam unapred postavlja zid i prepreku u ovladavanju ovim jezikom kojim se verovali ili ne moze ovladati. A otići ću i dalje i tvrditi da je njime neophodno ovladati zarad dobra nas i naših bliznjih sa kojima se susrećemo kroz život.

Istina je da smo svi rodjeni sa alatima za poznavanje ovog jezika,  a  postoji mišljenje i da smo ga već kao deca znali ali smo ga u procesu odrastanja iz nekog razloga zaboravili, ako se ovako gleda onda je učenje ovog jezika samo podsecanje na davno zaboravljeno znanje.Učeći ovaj jezik postajemo zreliji, u boljem kontaktu sa sobom, svojim potrebama i okolinom, spoznajom da na novi način možemo izraziti naše potrebe.Takav način je pre svega etičan i saosećajan, a potreba koju izražavamo je jasna kako nama samima tako i onome ko je primalac.

Aleksandar Stojanović

Savetnik u psihodinamskoj psihoterapiji