Doba informatičke revolucije i novi milenijum koji je već zagazio u svoje zrele godine doneli su i određene probleme i izazove savremenom čoveku na polju odnosa, emocionalne kompetentnosti, vrednosti, stila i kvaliteta života. Te probleme imenujemo kao anksioznost, depresivnost, usamljenost, otuđenost, nesigurnost, zavisnost, neusklađenost, ispraznost, besmislenost, užurbanost…
Na ličnom nivou ti problemi postaju lavirint iz koga je gotovo nemoguće izaći sam. Porodica i detinjstvo, naše nezadovoljene ili delimično zadovoljene potrebe, naše povređenosti, odnosiiz kojih gradimo sliku o sebi, drugima i svetu, najčešće iskrivljena zbog dečijeg egocentrizma i neadekvatnosti u ophođenju prema nama. Neadekvatnost u najširem smislu te reči, zanemarivanja u smislu odsustva brige i nege a pre svega na polju izražavanaj potreba, emocija, želja, htenja ili pak prevelike brige oko svega toga, uloge koje nam dodeli porodični sistem uz brojna pravila i zabrane kojima moramo da se povinujemo i budemo im lojalni.
To se razgrana u nama dalje u osećaje nesigurnosti, postiđenosti, krivice, odbačenosti, loš sam, ne vredim, ne umem da se zauzmem za sebe, da kažem ne, pokoravam se ili sam u stalnom buntu i begu, ne prepoznajem granice, nekako uvek po tuđem a malo svoj i tako u krug, iz situacije u situaciju, na svim poljima. To otvara sledeći, još ličniji krug – osećaja ljutnje, razočaranosti, bespomoćnosti, samoporaženosti, neadekvatnosti, destruktivnosti, samosabotaži, zaglavljenosti i polako postaje naš unutrašnji dijalog čiji je glavni ton obojen vapajem za izlaskom iz lavirinta.
Vapaj kako izaći na kraj, osloboditi se onoga što su nam uradili u detinjstvu, napustili nas, zanemarivali, kritikovali, optuživali, zlostavljali, lišavali, oštetili nas emotivo, upravljali nama, ukidali pravo na postojanje i individualnost. Kako odbaciti laži koje su nas kroz mehanizme odbrane godinama štitili i omogućavali da preživimo, kako nadrasti ego i iz moda preživljavanja zaploviti tokom življenja i uživanja? Kako da se oslobodimo tog tereta, a teret je sve ono što nije naše. Kako izbaciti ono što i dalje kreira situacije u kojima se ponavlja da nas maltretiraju, ignorišu, omalovažavaju, sputavaju, kontrolišu…Kako preoblikovati te rano naučene obrasce ponašanja koji određuju kako razmišljamo, osećamo, postupamo i odnosimo se prema sebi i prema drugima, tvore našu sliku o nama i nam u svetu. Kako preuzeti odgovornost za svoj život i odbaciti te unutrašnje sile koje su do sada odlučivale o tome da li ćemo da budemo zadovoljni, da se radujemo i uživamo, budemo srećni i ispunjeni,da verujemo u svoja postignuća i sebe?