EMPATIJA je razumevanje, uz puno poštovanje onoga što drugi proživljava. To je sposobnost da stvari posmatramo iz perspektive druge osobe, sa ciljem da razumemo njena osećanja i da to razumevanje bude vodilja našim akcijama. Kapacitet za empatiju podrazumeva da smo u stanju da istovremeno razmišljamo o sopstvenom i tuđem umu, prepoznamo osećanja i misli drugih ljudi (kognitivna komponenta empatije) i reagujemo na njih odgovarajućim osećanjima i postupcima (emocionalna komponenta empatije).
Karl Rodžers kaže: “Empatisati znači ući u privatni opažajni svet druge osobe i sasvim biti u njemu– kao kod kuće. Ovo uključuje sveprisutnu i stalnu osetljivost na menjajuće doživljaje koji teku u drugoj osobi…od straha, besa, nežnosti, konfuzije ili bilo čega što on/ona doživljava. To znači privremeno živeti u njegovom/njenom životu, pažljivo se kretati po njemu bez davanja sudova. To znači primećivati značenja kojih je on/ona jedva svestan, ali ne pokušavati otkriti osećanja kojih je ova osoba totalno nesvesna – pošto bi to bilo suviše ugrožavajuće. To uključuje saopštavanje onog što ste primetili u njegovom/njenom svetu dok ste gledali svežim i neuplašenim očima elemente kojih se ta osoba plaši. To znači često proveravati s njim/njom tačnost vaših zapažanja i biti vođen odgovorima koje dobijate… “
To se u potpunosti poklapa sa viđenjem Kineskog filozoga Chuang – Tzuakoji je rekao da istinska empatija zahteva pražnjenje uma i slušanje celim bićem: ”Čuti samo ušima je jedno. Čuti sa razumevanjem je drugo. Ali čuti duhom nije ograničeno samo na jednu sposobnost, slušanje uhom ili umom. Ono zahteva prazninu svih njih. A kada su sve one prazne, tada celo biće sluša. Tada možemo direktno pojmiti ono što je baš tu pred nama, a što se nikada ne može čuti ušima ili razumeti umom”
Biti s drugim na ovaj način znači da za to vreme treba da ostavite po strani gledišta i vrednosti kojih se sami držite, sa ciljem ulaska u tuđi svet bez predrasuda. Ovakav kvalitet prisutnosti znači da svakoj situaciji prilazimo baš onako kako je Martin Buber opisuje ”uprkos svim sličnostima, svaka životna situacija ima, kao novorođenče, novo lice koje nikada pre nije postojalo i koje se više nikada neće pojaviti. Ona od tebe zahteva reakciju koja se ne može unapred pripremiti. Ne zahteva ništa iz prošlosti. Ona zahteva prisutnost, odgovornost; ona zahteva tebe.”
EMPATIJA je neophodna za kvalitetne odnose. Pokazujući zanimanje za tuđa osećanja i potrebe, razumevanjem i prepoznavanjem istih, mi potvrđujemo važnost te druge osobe i otvaramo put za bliskost, povezanost i ljubav.
EMPATIJA je ta koja isceljuje. Jer kada vas neko zaista čuje, a da vas pri tome ne osuđuje, ne pokušava da preuzme odgovornost za vas, ne pokušava da vas oblikuje, osećaj je jako dobar.Taj osećaj omogućava da vidite svoj svet na drugačiji način i nastavite dalje. Začuđujuće je kako elementi koji su se činili nerešivima, postaju rešivi kada neko sluša.Kako se, kada vas neko čuje, nesporazumi koji su se činili nepopravljivima, pretvaraju u relativno jasne tokove.