Kako bi čovek bio dobrog mentalnog i fizičkog zdravlja važno je da brine o sebi. Briga o sebi podrazumeva kako je nama važno da se ponašamo a da znamo da vodimo računa o sebi, što fizički, što psihološki, ili emocionalno. Dakle da li nam je važno da budemo dobrog zdravlja, funkcionalni, samostalni, da li nam je važno da se osećamo stabilno, ispunjeno, zadovoljno, da li nam je važno da budemo sigurni, bezbedni, i šta bi trebalo da radimo da budemo u skadu sa tim šta nam je važno.
Možda briga o sebi neće biti u uvek i stalno u fokusu što je potpuno u skaldu sa realnoću, ali će biti jedna od bitnijih vrednosti kojima čovek celoživotno teži. Briga o sebi kao vrednost se prepliće i sa drugim vrednostima kao što je profesija, porodica, slobodno vreme, partnerski odnos… Dakle biga o sebi se može posmatrati i kroz različite kontekste, kako da brinem o sebi dok sam u partnerskom odnosu, kako da brinem o sebi dok radim i usavršavam se, kako da brinem o sebi dok sam roditelj…
Čovek može činiti razne stvari a da su one povezane sa brigom o sebi i sa ciljem da bude dobro. Može se hraniti zdravo, vežbati, družiti se, imati neki hobi, dovoljno spavati, izbegavati supstance koje štete zdravlju, izbegavati visoko rizične ili stresne situacije a jedna od načina brige o sebi je i znati odmoritikada je to potrebno. Mnogi će se zapitati šta je problem u odmoru, da li je potrebno pričati o tome, ali u radu sa ljudima uočava se da ipak postoji problem sagorevanja ili problem iscpljenosti, kao i problem sa nošenjem stresa. Svi ovi problemi su povezani sa tim koliko je čovek brinuo u sebi u kontekstu gde je došlo do pregorevanja, da li se radi o poslu, ili o porodici, ili nekoj drugoj aktivnosti koja ga je okupirala i dovela do toga da ne brine o sebi dovljno i da sebi ne daje dovoljno odmora koji mu je potreban.
Ovaj tekst je posvećen upravo onima koji su skloni da odlažu odmor, da rade do poslednjeg atoma snage, koji nedovoljno brinu o sebi, koji su pod većim stresom i koji osećaju krivicu dok odmaraju.
Hajde prvo da počnemo od samog pojma odmor. Šta je zapravo odmor?
Odmor je složena aktivna ili pasivna radnja koja dovodi do opuštanja i mira. Odmor nije spavanje. Kako bi odmor bio odmor potrebno je da je vremenski ograničen. Takođe je važno da odmor sledi nakon bilo koje prezasićene aktivnosti, ili ti neke aktivnosti u kojoj ste jako dugo bili posvećeni, ili vas je ta aktivnost umorila, učinila napetim. Nakon takve prezasićene aktivnosti potrebno je ući u stanje odmora koje ima za cilj da se opustite, rasteretite, smanjite tenziju, osetite mir ili zadovoljstvo. Da bi ste se kvalitetnije i bolje omarali potrebno je da to svesno radite. Dakle učenje pune svesnosti ima jako važnu funkciju u odmaranju, da bi odmor bio odmor potrebno je svesno biti u odmoru. Maksimalno vreme odmaranje bi trebalo da bude između pet i šest sati.Odmor je koristan za našimunitet, pamćenje, smanjuje rizik od depresije. Odmor je jako individualna stvar zavisi od naših preferncija, stila života, dinamike dana, poslova kojim se bavimo. Odmor može biti skriveni u nekim našim hobijima, ili nekim stvarima koje radimo a smiruju nas i puštaju um da luta.
Koje su prepreke na putu odmora?
Postoji niz razloga zašto pojedini ljudi imaju problem sa odmorom. Jedna od njih je i ambivalentnost. Čovek je ambivalentno biće. Njegova ambivalencija se ogleda i prema samom odmoru. Želimo odmor a kada ga dobijemo onda je problem da ne radimo „ništa posebno“. Takođe jedna od prepreka za odmor je i čovekova radoznalost. Čovek je i radoznalo biće, otkriva nove stvari, razmišlja i ta radoznalost mu ne da mira. Čovek je i nesvesno biće, često radimo stvari nesvesno, bez da smo prisutni, kao da smo na autopilotu. Samim tim smo utopljeni u sadržaje i teško upravljamo svojim ponašanjem. Takođe jedan od razloga zašto imamo problem sa odmorom jeste naš unutrašnji glas koji nas stalno kritikuje, nije nikada zadovoljan, ili ima još nešto da nam kaže šta to ne valja. Taj unutrašnji kritičar koji živi u nama nam često se baš javlja kada treba da odmorimo i ostanemo u kontaktu sami sa sobom. Ljudi obično tada kažu da im je teško da budu sa svojim mislima tada a to su upravo misli koje kritikuju, koje govore šta još nije dobro urađeno, ili nije kako „treba“ da bude, često su to misli i da nismo dovoljno dobri, da smo lenji, da smo beskorisni, da ako budemo odmarali da ćemo propasti.
Koja su rešenja?
Kako bi se ovi problemi prevazišli jedan od načina jeste da prihvatimo svoju prirodu sa jedne strane a da sa druge strane naučimo da razvijamo saosećajnost prema sebi umesto što razvijamo i negujemo kritikujući odnos prema sebi. Dakle da umesto unutrašnjeg kritičara probudimo saosećajni, negujući, nežniji deo sebe koji će nam pomoći da bolje brinemo o sebi.
Takođe jedan od načina za prevazilaženje problema sa odmorom jeste učenje pune svesnosti. Svestan znači biti prisutan, biti posmatrač bez osude, bez analize. Puna svesnost sama po sebi može biti i način na koji se možete odmoriti. Možete svesno jesti, sedeti i osvestiti telo, ili osvestiti svoje disanje neko vreme, svesno hodati, svesno se kupati.
U procesu prihvatanja ljudske prirode, prihvatanja određene realnosti ali i u radu na uverenjima, kritikujućim mislima i izgradnja saosećajnog dela sebe pomažu psihoterapeutske tehnike koje se koriste u ACT terapiji (Terapija prihvatanjem i posvešćenošću) i u CFT terapiji (Terapija usmerena saosećanjem).
ACT je kontekstualno fokusirana forma kognitivno-bihejvioralne terapije koja koristi punu svesnost i ponašajno aktiviranje s ciljem pomaganja ljudima da nauče kako da žive život u sadašnjosti, posvećeni njima važnim životnim vrednostima i ciljevima, kao što je i briga o sebi.
CFT predstavlja pristup trećeg talasa kognitivno-bihejvioralne terapije koji koristi punu svesnost i saosećanjekako bi pomogla ljudima da nauče kako da razviju i neguju duboko razumevanje i saosećanje prema sebi i drugim ljudskim bićima.
Autorka teksta
Bojana Rubežanović, psiholog